ПОРТАЛ СРПСКИХ ФОНТОВА

 Ћириличка писма и књижни украси - СРПСКА СЛОВНА БАШТИНА 

Академија за дигитализацију Интернет клуба, иницира пројекат „Српска словна баштина “  као ПОРТАЛ СРПСКИХ ФОНТОВА.
Планирани Портал српских фонтова треба да постане трајан извор надахнућа уметницима и типографима. Квалитетни снимци, издвојени примери слова и украса и јасни подаци о њиховом пореклу омогућили би поређење облика, проучавање детаља и развој нових решења. Дигитализовани историјски узорци били би полазиште за посебан стваралачки посао: израду савремених, функционалних фонтова. Њихова вредност огледала би се у способности да наслеђене облике прилагоде новим медијима, навикама читања и потребама корисника, уз очување препознатљивих особености српске ћирилице.

Полазимо од уверења да очување и развој националног идентитета захтевају трајне, доступне и употребљиве културне основе. Писмо живи кроз свакодневну употребу, а његова будућност зависи и од тога колико уверљиво може да изрази савремени живот. Прикупљањем и представљањем историјских ћириличких писама и књижних украса ствара се инфраструктура која повезује наслеђе, образовање и стваралаштво. Таква основа омогућава свакој новој генерацији да упозна претходна достигнућа и да на њима гради сопствени израз.

Књигу најпре видимо, а затим читамо. Облик слова, њихова величина, размак и склад са украсима стварају први утисак и усмеравају наш однос према тексту. Исте речи могу деловати свечано, присно, строго или разиграно, зависно од свог типографског облика. У српским књигама XIX века сачувано је богатство таквих изражајних могућности: сведочанство занатског умећа, уметничког укуса и настојања да писана реч добије достојан визуелни израз.

То богатство обухвата и књижне украсе. Вињета је мањи украсни цртеж или орнамент који допуњује текст, раздваја његове целине или обележава њихов завршетак. Заставица је украсна композиција постављена изнад почетка текста или поглавља. Картуша је декоративно уоквирено поље, често налик штиту или развијеном свитку, намењено наслову, натпису, грбу или другом знаку. Заједно са словима, ови елементи одређују ритам странице, истичу важне делове и претварају читање у сусрет са уметношћу обликовања књиге. 

Колико је доступност одговарајућих словних облика важна, показале су деведесете године XX века, када је ширење рачунарске припреме штампе пратило озбиљно помањкање квалитетних фонтова српске ћирилице. Ограничен избор отежавао је њену примену и сужавао могућности дизајнера и издавача.  Потреба за новим фонтовима траје и данас: књижевно дело, школски уџбеник, научна публикација, плакат, амбалажа и екран телефона постављају различите захтеве. Ћирилици су потребна разноврсна, читљива и пажљиво обликована типографска писма за све те намене.