„ИKT ПУТOКАЗИ - KA САВРЕМЕНОЈ БИБЛИОТЕЦИ

Милион динара за најбоља дигитална образовна решења школских тимова
У оквиру каравана „Дигитална експедиција", покренутог на иницијативу Кабинета председнице Владе Србије, Ане Брнабић, отворено је такмичење за ученике и наставнике под називом „Дигитална експедиција Изазов 2021/2022”. Циљ је креирање дигиталних образовних садржаја који ће допринети повећању нивоа дигиталне писмености ученика основних и средњих школа у Србији, са укупним наградним фондом од милион динара.
Изазов расписују Завод за унапређење образовања и васпитања (ЗУОВ), Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) и програм „Нова писменост”, који партнерски спроводе Америчка агенција за међународни развој (УСАИД) и Пропулсион и Иницијатива „Дигитална Србија”.
Конкурс је намењен тимовима основних и средњих школа, које чине три до пет ученика и један до два наставника-ментора, а њихов задатак је да припреме идејни пројекат за креирање дигиталног отвореног образовног ресурса. То може бити веб-сајт, текст, видео, видео-игра, апликација за мобилне уређаје или други ресурс који се може користити као помоћни наставни материјал, намењен и ученицима и општој јавности. Пријављивање тимова се врши до 13. децембра, у 12 часова. Након јавног објављивања одлуке комисије, школски тимови ће имати на располагању шест недеља за реализацију пројектних идеја. Поред финансијске подршке, победнички тимови добиће и подршку кроз консултације и менторство експерата из ове области.
Караван „Дигитална експедиција” обилази 16 градова широм земље и упознаје грађане са новим праксама и трендовима дигиталног света, а партнери у спровођењу су и Министарство трговине, туризма и телекомуникација, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, и Програм Уједињених нација за развој (УНДП).
Више информација можете потражити на сајту https://digitalnaekspedicija.gov.rs/
ДИГИТАЛИЗАЦИЈА КАО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ
Изложба "Дигитализација књиге као функционално културно наслеђе", у Народној библотеци Србије. Изложба је резултат билатералне сарадње Музеја за историју фармације Фармацеутског факултета и Амбасаде Мађарске у Београду, чији је циљ добијање дигиталног документовања података и документације о предмету из музејске збирке по музејским стандардима, чиме се повећава видљивост и доступност предмета.
Предмет изложбе је књига Kreuterbuch, Адама Лоницера, с краја 16. века, која недвосмислено показује утицај западне културе и науке на развој здравствене културе, медицине и фармације у Србији. Током истраживања дошло се до закључка да су малобројне збирке медицинског карактера, као и да су спорадичне фармацеутске збирке израз ентузијаста -појединаца, а да су обе у дигиталној форми готово недоступне. У сарадњи са Националном библиотеком Сечењи из Будимпеште обављено је истраживање о историјском путу књиге. Процес дигитализације књиге обима 768 страна обављен је на Факултету драмских уметности у Београду, на Катедри за камеру. Дигитализацијом књига из 16. и 17. века које су штампане готицом, истраживачима ће бити омогућен рад на даљој детаљној анализи и тумачењу.
Током трајања изложбе "Дигитализација књиге као функционално културно наслеђе", ауторке Јелене Манојловић, кустоса Музеја за историју фармације, посетиоци ће бити у прилици да виде примерак старе и ретке књиге Kreuterbuch, Адама Лоницера, која се излаже јавности у ретким приликама.
Облици и методи дигиталних комуникација – друштвене мреже и БИБЛИОНИЦА
25. годишњи семинар мреже БИБЛИОТЕКЕ НАШЕГ ОКРУЖЕЊА одржан је 1,2 и 3.јуна 2021. год. у тренинг центру Интернет клуба. Хотел "Врујци", Бања Вруци.
У припреми реализације скупа остварен је јединствени баланс академског и практичног курикулума из ове области.
Тродневни семинар мреже Библиотеке нашег окружења омогућио је учесницима да чују излагања која се односе на утицај и употребу друштвених мрежа, интернет сајтова и других дигиталних средстава на маркетинг, отварање према корисницима, промоцију и мерљивост услуга у различитим установама и организацијама. Примена ових метода у библиотекама представљена је кроз примере добре праксе у виртуелној „шетњи“ по интернет страницама појединих библиотека. Кроз излагање и обуку у коришћењу гугл учионице, алата који има широку употребу у сфери образовања, показано је да овај алат може бити веома користан у библиотекама за комуникацију са корисницима, за различите програмске активности и изложбе. Посебну вредност семинару даје сајам идеја, организован послењег дана, током кога су учесници имали прилику да осмисле неколико пројеката везаних за активности библиотеке, изаберу најбољи од њих и реализују га коришћењем алата гугл учионица. Круна овог сајма је избор назива за гугл учионицу у библиотеци - изабран је назив БИБЛИОНИЦА. ( Извод из закључка Проф.др Гордане Рудић)
Семинар је акредитован са 6 бодова код НБС за 2020/21 годину
Опширније: Облици и методи дигиталних комуникација – друштвене мреже и БИБЛИОНИЦА
Дигитализација "Мирослављевог јеванђеља"
Одржан први састанак Радне групе за утврђивање услова за дигитализацију "Мирослављевог јеванђеља". На њему је договорено да ће до 12. маја бити донет закључак као и стручно упутсво, којим ће бити дефинисани услови под којима се може безбедно и без последица по културно добро извршити дигитализација Миросављевог јеванђеља. Циљ дигитализације старе и ретке књиге од изузетног значаја јесте заштита и остваривање права на доступност културног наслеђа јавности.
Радна група основана је 5.априла, а како је том приликом договорено, чланови Радне групе ће у складу са својим стручним надлежностима сагледати све околности у вези са процесом дигитализације најстаријег сачуваног српског ћириличног рукописа, са освртом на најсавременије европске и светске праксе у овој области. По завршетку рада Радна група ће потпредседнику Владе и министру културе и информисање поднети закључак и заједничко решење.
Дигитализација „Куће сценарија“
Захваљујући средствима добијеним на конкурсу „Телекома“, Народна библиотека „Душан Радић“ у Врњачкој Бањи и овдашњи Културни центар започели су реализацију заједничког пројекта дигитализације текстова из „Куће сценарија“.
Овај пројекат чува значајан број сценарија филмских остварења приказаних на познатом Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи који прошле године доживео своје 44 издање. Најстарији је сценарио који се чува на овај начин је текст Срђана Карановића и Рајка Грлића за филм „Мирис пољског цвећа“.
По речима Дејана Лучића, директора Народне библиотеке у Врњачко Бањи, након скенирања и пребацивања у дигитални формат, сценарија ће бити по годиштима постављена на званичниом сајту ове установе, а посетиоци ће електронскким путем моћи да читају и прелиставају оригиналне странице текста.